Rotkva: Čisti organizam i brani od virusa i infekcija
Dating > Rotkva: Čisti organizam i brani od virusa i infekcija
Click here: ※ Rotkva: Čisti organizam i brani od virusa i infekcija ※ ♥ Rotkva: Čisti organizam i brani od virusa i infekcija
Nikada niste čuli da se netko otrovao cijanidom iz ovih bobica. Takva godišnja prilika je mjesec Ramazana, a naročito noć lejletu-l-kadr. Višak hrane će se pokvariti pre nego što gliste stignu da ga prerade - što će kompostu dati neprijatan miris. Svi koji kušaju žuti korijen, odbacuju daljnju upotrebu Tagameta. Smatra se da imunitet pođstiče stvaranje života i njegovo održavanje. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi. Period Služi najpovoljniji je za tu svrhu, jer stvara osećaj težine i pospanosti u organizmu.
MASLINE SVE VIŠE U UPOTREBI Ulje eliksir zdravlja Maslina je zimzeleno drvo belih cvetova koji cvetaju u aprilu i ukusnih tamnih koštunjavih plodova koji prispevaju i beru se u jesen, kao zeleni, odnosno u decembru kao crni, a iz njih se cedi i dobija maslinovo ulje. Narodima Sredozemlja to drvo je poznato više od 4000 godina, o èemu svedoèe nalazi u amforama širom Sredozemnog basena. Neki saèuvani podaci govore da su prve prave maslinjake oko hiljadite godine pre naše ere u Siriji i Palestini gajili Fenièani, odakle su preneti u današnju Grèku i Italiju. Otporno, ne mnogo zahtevno i vrlo dugoveèno, jer može da doživi i više od hiljadu godina, maslinovo drvo je brzo osvojilo Sredozemlje i postalo toliko poštovano i cenjeno da je onom ko bi ga posekao sledila surova kazna. Naroèito je bilo traženo i na ceni maslinovo ulje, pa je trgovina tim uljem cvetala u staro doba na Mediteranu. Koristilo se za ishranu, higijenu i ulepšavanje, za osvetljenje, leèenje i u ritualne svrhe. Osobine Maslinovo ulje sadrži masne kiseline, vitamine, isparljive materije, materije rastvorljive u vodi i mikroskopski male komade masline. Glavne masne kiseline su oleinska mononezasiæena i linolenska, a ima i nešto linoleinske obe polinezasiæene. Sadrži i omega 3 i omega 6 masne kiseline, polifenole pet miligrama na svakih deset grama ulja , slobodne masne kiseline, hlorofil i mnoge druge supstance. U 100 grama ulja ima oko 70 odsto vode, 163 kalorije, 1,2 grama belanèevina, 18,6 grama masnoæa, 1,7 gram vlakana, 79 miligrama kalcijuma, 19 miligrama fosfora, 0,9 miligrama gvožða, 760 miligrama natrijuma i 48 miligrama kalijuma. U kašiki ulja ima 1,6 miligram vitamina E, a ima i vitamina K, A, B1, B2 i B3, poznatijeg kao nijacin, kao i vitamina C. Danas u svetu postoji više od 50 vrsta maslinovog drveta i ne gaji se više samo u Sredozemlju veæ širom sveta, i to uglavnom zbog proizvodnje ulja. Specifiène arome, mirisa i boje, hladno ceðeno maslinovo ulje razlikuje se od ostalih ulja i po ceni. Ona je nešto viša i zbog navedenih razloga, ali i zbog toga što se celokupni proces branja maslina i ceðenja ulja izvodi ruèno. Inaèe, proseèan prinos po drvetu je mali: oko šest kilograma godišnje, a od 100 kilograma maslina može se dobiti samo oko 15 litara ulja, što mu takoðe diže cenu. Maslinovo ulje koristi se i u kozmetièke svrhe. To je bilo poznato još u antièkom svetu, kada je korišæeno za izradu sapuna, krema, parfema i magiènih kapljica lepote. Vrste maslinovog ulja Pravim maslinovim uljem, takozvanim ekstravirdžin, smatra se ono koje se dobija hladnim ceðenjem nekada u presama, a danas u centrifugi iz ploda masline i ne prolazi više nikakvu obradu. Za rafinisanje ne sme da se koristi bilo kakav rastvaraè, nego se to èini fizièkim i hemijskim putem, upotrebom drvenog uglja i drugih filtera. Iako može da se koristi u ishrani, smatra se manje vrednim i uglavnom služi za izradu sapuna. Mešanje maslinovog s bilo kojim drugim uljem je zabranjeno. Obièno maslinovo ulje može da se koristi za prženje, kao i tamo gde specifièni ukus nije bitan ili poželjan. Upotreba maslinovog ulja iz godine u godinu raste, a ako se zna da je to ulje, pored toga što je moæan eliksir zdravlja i lepote, veæ milenijumima priznato kao proveren i moæan afrodizijak, pobornika mediteranskog naèina ishrane sigurno æe biti sve više i više. Odranije je poznato da su ove plave bobice zdrave, jer je ustanovljeno da su bogate antioksidantima koji štite od razornog dejstva starenja, srèanih bolesti i raka, a sada toj listi treba dodati i moguæe koristi u borbi protiv holesterola, a samim tim i srèanih bolesti i gojaznosti. Ova fitohemikalija ima svojstva prevencije raka i dijabetesa, slièno resveratrolu iz grožða i crnog vina, ali je izgleda još snažnijeg dejstva. Istraživanja su zasad raðena na æelijama jetre laboratorijskih pacova, dok na ljudima još nisu, tako da još ne može da se kaže koliko bi borovnica trebalo pojesti da se snizi novo holesterola u krvi, ali je zasigurno utvrðeno da je pomenuti sastojak plavih bobica efikasniji nego lekovi koji se u svetu koriste u iste svrhe. Znaèi, ako želite da pojaèate preventivno dejstvo hrane, ukljuèite u svaki obrok raznolike zdrave namirnice. Voæe i povræe bogato vitaminima, hleb i testenine od integralnog brašna bogate vlaknima, ribu ili mršavo živinsko meso i masnoæe koje su zdrave za srce omega 3 masne kiseline trebalo bi da budu ukljuèeni u veæinu obroka. Neke vrste hrane, naime, najkorisnije su za organizam kad se jedu s drugim namirnicama koje pomažu da se poveæa njihova hranljiva vrednost - ne u kalorijskom, nego u zdravstvenom smislu. Na primer, nauènici su pokazali da dodavanje masnoæe uz povræe i voæe može da pomogne da organizam bolje apsorbuje vitamine recimo A i druge hranljive materije rastvorljive u masti. Naravno, treba se opredeliti za zdravije, nezasiæene masnoæe, poput maslinovog ulja, ili masnoæa koje se nalaze u veæini orašastih plodova i semenki, èime æe se znaèajno poveæati povoljno dejstvo jednih i drugih na zdravlje. Ili, sok od narandže i ovsene pahuljice sinergistièki deluju mnogo bolje u smanjivanju naslaga u arterijama nego što to svaka od ovih namirnica èini zasebno. Osim toga, voæe sadrži i mnogo vode a malo kalorija. Meðu najbogatije vodom ubrajaju se lubenice, dinje, grožðe, jabuke i jagode. Neæete pogrešiti ako se opredelite za voæe razlièitih boja, jer æete na taj naèin uneti u organizam raznolike vitamine, minerale i fitohemikalije koje pomažu u prevenciji raznih bolesti. Znaèi, ako vodite raèuna o struku, uvek imajte pri ruci zalihe svežeg sezonskog voæa - a sada bi najbolje bilo da to budu jabuke i kruške: ukusne su, bogate biljnim vlaknima koja i potpomažu varenje, nemaju mnogo kalorija i lako se održavaju. Ako više volite suvo voæe, ne zaboravite da je ono bogatije kalorijama, pa velièinu porcije uskladite s time. Za seksi, zdravo telo Deset delotvornih saveta za borbu protiv kalorija Obiènim reènikom objašnjeno, metabolizam je proces kojim organizam stvara i koristi energiju kalorije za sve potrebe, od æelijske asporpcije do maratonske trke. Ovako stavljeno na papir to lièi na dosadnu nauku. Ali znati kako efikasno metabolisati kalorije pretvara se u san svake žene - seksi i zdravo telo. Bilo da se borite s viškom kilograma ili se pripremate za neizbežno usporavanje metabolizma koje dolazi s godinama, evo deset delotvornih naèina za ubrzanje metabolizma koji æe održati vašu energiju i telo u dobroj kondiciji. Kao što je veæ reèeno, metabolizam se sa godinama usporava, najmanje dva procenta godišnje. Ipak, postoji nešto što možete da uèinite kao kontratežu prirodi. Mišiæi su najvažniji pokazatelj toga koliko dobro preraðujete hranu, koliko dobro sagorevate kalorije i salo. Stoga su vežbe za poveæanje snage s tegovima najmanje dvaput nedeljno od suštinske važnosti za ubrzavanje metabolizma. A što je najvažnije, metabolizam ostaje ubrzan mnogo sati posle vežbanja. LJudi to baš ne vole da èuju, ali je zaista nužno da se vežba. Mada ženama koje žele da izgube suvišne kilograme uz znaèajno smanjenje dnevnog unosa kalorija ovo može zvuèati suludo, ipak je važno jesti. Jer, kako tvrde nutricionisti, starinski naèin mršavljenja pomenutim putem zapravo usporava metabolizam. Oni kažu da je svaka æelija u našem organizmu kao blic-sijalica: ako organizam ne dobije dovoljno hrane, odnosno goriva, odnosno energije, svaka æelija goreæe slabijom svetlošæu. Najnovija istraživanja pokazuju da nekoliko manjih obroka svaka tri-èetiri sata pot pomažu metabolizam i gubitak težine. Naravno, važno je da dobro odaberete šta æete jesti. Stoga se preporuèuje unošenje hrane s takozvanim niskim glikemijskim indeksom, što znaèi namirnica koje se, za razliku od šeæera, sporije razlažu i omoguæavaju održavanje ujednaèenog nivoa šeæera u krvi. Kao što smo više puta na ovom mestu podvlaèili, to je izuzetno važno. Èinjenica je da su ljudi koji doruèkuju zdravu hranu vitkiji od onih koji to ne èine. Stoga èinija puna povræa i smeðeg integralnog pirinèa može da bude zadovoljavajuæi poèetak metabolizma u danu. Ukljuèite u jelovnik ljutu hranu. Ako volite meksièku ili tajlandsku kuhinju, vi ste na dobitku! Zaèinjena hrana s dodatkom ljutih paprièica izgleda ubrzava metabolizam, kažu nutricionisti. Postoje nezdrave stvari koje zaista mogu ubrzati vaš metabolizam, poput šoljice jake crne kafe, ili cigarete, ali ne bi trebalo da posežete za njima jer izazivaju zavisnost. Umesto toga, pijte zeleni èaj jer on stimuliše metabolizam i duže i efikasnije nego kafa. Hladna voda može, osim toga, takoðe malo ubrzati metabolizam jer organizmu treba energije da se zagreje. Mada je ovo lakše reæi nego izvesti, trebalo bi ga izbegavati po svaku cenu. Stres zaista može da izazove poveæanje težine, naroèito oko stomaka jer psihièki i emotivni stres aktiviraju otpuštanje kortizola, steroida koji usporava metabolizam. Istraživanja su pokazala da su ljudi koji ne spavaju sedam do osam sati u toku noæi skloniji gojenju. Uz to, poznato je da se zgrèeni mišiæi regenerišu tek u poslednjih nekoliko sati sna svake noæi, što nas automatski vraæa na prvi savet. U Italiji se mnogo uzgaja jedna njena varijanta, takozvana crvena cikorija. Na našim pijacama naiæi æemo uglavnom na tri vrste cikorije. Prva i najzanimljivija je svakako ona s dugaèkim mesnatim listovima koji oblikuju valjkastu glavicu bledožuækaste do sasvim bele boje. Na tržnicu dolazi najèešæe pod imenom radiè, a u nekim krajevima i kao cikorija. Radi se zapravo o visokokultivisanoj lisnatoj cikoriji èija lisna rozeta se u odreðenoj fazi razvoja na vrhu poveže, pa se listovi èvrsto priljube jedan uz drugi i rastu u visinu. Unutrašnji listovi, lišeni svetlosti i sunèevih zraka, gube hlorofil, postaju bledožuækasti do sasvim beli, mekani i vrlo ukusni, gubeæi nešto od gorèine svojstvene cikoriji, koja dolazi do glikozida i intibina. Ovaj postupak vezivanja i izbeljivanja listova naziva se etioliranje. NJime povræe ne gubi znatnije svoja biohemijska svojstva a kulinarski kvalitet znatno mu se poboljšava. Etiolirani listovi cikorije sadrže 7,7 odsto suve materije, 0,4 odsto belanèevina, 0,13 odsto biljnih masti i èetiri procenta ugljenih hidrata. Od vitamina najbogatija je vitaminom C 2,9 mg% i provitaminom A u tragovima, a sadrži i vitamine B1 i B2, kao i vitamin K. Za ishranu dijabetièara znaèajna je jer sadrži inulin voæni polisaharid koji se koristi u spravljanju hleba za ove bolesnike jer snižava nivo šeæera u krvi. Od mineralnih materija, radiè sadrži gvožðe, kalijum, kalcijum, magnezijum i fosfor. Kako ima i biljnih vlakana, potpomaže varenje, a krepi organizam u celosti. U tu svrhu koristi se i èaj od cikorije. Ta ista lisnata cikorija može da ima i potpuno drukèiji izgled: lišæe može da joj bude široko rasperjano, izrazito zelene boje jer listovi nisu vezivani te ne gubi hlorofil. Gorkastog je ukusa iz istog razloga: zeleni listovi zadržali su istu kolièinu glikozida i intibina. Ovu vrstu prodavci po pravilu nazivaju cikorijom, ne povezujuæi je na bilo koji naèin s radièem. Crvena cikorija ima široko rasperjane listove koji rastu iz kratke prizemne stabljike sliène spanaæu, a boja joj varira od crvene do crvenkastobele boje lista i lisnih rebara. Mada je uvedena u kulturu i uzgajana u vrtovima starih Egipæana, Grka i Rimljana još pre naše ere, te cenjena pre svega kao lekovita biljka, cikorija kao povrtarska kultura i kao namirnica nije u jelovnicima proseènih domaæica naroèito zastupljena. Najèešæe se priprema kao salata, iako može uspešno nadoknaditi svako lisnato povræe. Kuvanjem, pirjanjenjem pa èak i peèenjem mogu se od cikorije pripremiti raznovrsna i izvrsna jela. Nekome možda smeta nagorak ukus cikorije, dok je drugima to upravo prednost, pa se može govoriti o cikoriji kao gurmanskom specijalitetu. Stoga savetujemo da ne odstranjujete nešto gorèi klin na donjem kraju cikorijinog struka, jer gorke materije otvaraju apetit i podstièu varenje. Salata od cikorije može se inaèe oplemeniti mešanjem s drugim salatama i voæem, pri èemu se njen nagorak ukus u znatnoj meri gubi: na primer s narandžama, ananasom ili jabukama. Etiolirani listovi mogu se naseæi i mešati s krompirom, dok je crvena cikorija crveni radiè vrlo prikladna za pripremanje mešanih salata, a posebno za ukrašavanje aranžmana s povræem. Menja kafu U obiènom govoru, cikorija je najpoznatija kao zamena za kafu, ili sastojak bele kafe. Ona se pravi od korena ove biljke koji se suši i prži, a zbog pomenutih sastojaka ima karakteristièan miris, ukus, èak i boju sliènu kafi. Meðutim, tu je u pitanju posebna vrsta cikorije, korenasta, koja se ne koristi za jelo, nego samo za industrijsku preradu u ovu najkvalitetniju zamenu za kafu. Bela cikorija s kefirom i grožðicama Potrebno je: dva veæa struka bele cikorije, šoljica kefira, so, biber, limunov sok, kari u prahu, kašika šeæera, dve kašike grožðica, jedna jabuka osrednje velièine. U kefir umešati so, biber, limunov sok, kari i šeæer. Grožðice oprati u toploj vodi, osušiti i dodati u kefir. Jabuke oprati, raseæi, oèistiti od koštica i zajedno s korom naseæi na tanke kriške. Cikoriju oprati, oèistiti, po volji iseæi gorki korenak i naseæi je na rezance. Pomešati jabuku i cikoriju, pa mešavinu preliti umakom od kefira. Pokriti i ostaviti da salata odstoji najmanje 20 minuta. Èuvari srca Osim što su ukusni, što svi znamo, orasi su i veoma korisni. Samo šaka oraha dnevno obezbeðuje nam proteine, biljna vlakna, omega-3 masne kiseline i antioksidante. Ta kolièina oraha što odgovara èetvrtini šolje može biti važan izvor proteina za vegeterijance, jer ih sadrži osam grama. Ista kolièina sadrži i èetiri grama biljnih vlakana, kao i šolja jagoda ili jedna manja banana, na primer. Najnovija istraživanja pokazala su da su orasi jedan od najboljih izvora antioksidanata, moænih boraca protiv tumora i drugih bolesti. Takoðe, orasi imaju i visok sadržaj omega-3 polinezasiæenih masnih kiselina, takozvanih dobrih masnoæa koje štite srce. Šaka oraha obezbeðuje pet grama omega-3 masnih kiselina koje snižavaju holesterol, uzroènik mnogih kardiovaskularnih problema ateroskleroza, infarkt, šlog, povišen krvni pritisak... O tome kako deluju u kombinaciji s medom neæemo ni da govorimo! Naravno, protiv virusa nema leka, ali za jaèanje otpornosti organizma - ima. Meðutim, to ne znaèi da s ovim povræem treba preterivati: dovoljan je jedan èešanj dnevno, sve ostalo je višak koji organizam, jednostavno, izbaci neiskorišæen. Naravno, ne treba zaboraviti ni njegovo pozitivno dejstvo na srce i krvne sudove, kao i povišen pritisak. Crni luk takoðe može da pomogne jer sadrži sumporna jedinjenja, vitamine C i B, biljne hormone fitosterole i kiseline, koji doprinose izbacivanju teènosti iz organizma a s njom i bakterija i virusa, koje i ubijaju i rastvaranju sluzi. Ako imate kijavicu ili kašljete, dobro æe vam doæi sveže isceðeni sok od crnog luka. Dve-tri kašike treba pomešati s vodom ili nekim drugim sokom, najbolje od povræa. Uz ovo, crni luk takoðe reguliše krvni pritisak i jaèa krvne sudove. Ako svemu dodate i limunadu, grip i ostale sliène infekcije trebalo bi da vas obilaze u širokom luku. Naravno, najpouzdanija preventiva protiv gripa ipak ostaje vakcina, a pravo je vreme za nju. Najdelotvorniji meðu njima je selen. On ima jako antioksidativno delovanje, pri tom pojaèavajuæi antioksidativni efekat vitamina E. Sastavni je deo mnogih enzima, prvenstveno glutanion-peroksidaze, koji deluje u imunom sistemu pomažuæi u borbi protiv raka. Ako ga nema dovoljno, i taj sistem slabije funkcioniše. Pored toga, selen aktivira u organizmu apoptozu - programiranu smrt æelija raka, a uèestvuje i u stvaranju æelija-èistaèa takozvane æelije prirodne ubice , koje su neposredno aktivne u procesu odbrane tela od negativnih spoljnih èinilaca. Selen i koèi stvaranje prostaglandina, vrste aktivnih supstanci prisutnih u mnogim tkivima, koje potpomažu širenje i sužavanje krvnih sudova, stimulišu glatke mišiæe bronhija i organa za varenje, stimulišu matericu i suprotstavljaju se hormonima koji utièu na metabolizam masti, ali i izazivaju upale, pa bi se stoga moglo reæi da selen deluje i protivupalno. Posebno bi ga trebalo dodavati u ishrani populacije koja živi tamo gde ga u zemljištu nema dovoljno, a istraživanja su pokazala da je grupa ispitanika koja je sedam godina dobijala dnevno 200 mikrograma seleno-kvasca imala upola manju smrtnost od raka nego kontrolna grupa koja je dobijala placebo. Drugo ispitivanje utvrdilo je da su muškarci koji su dobijali selen iz prirodnih izvora, za 65 odsto manje oboljevali od raka prostate. Kada je dodavan u ishrani ljudi koji žive u kraju gde ga nema dovoljno u tlu pa time ni u vodi i hrani , smanjeno je i oboljevanje od hepatitisa. Selen stimuliše hormon štitne žlezde, odnosno bez njega dolazi do hormonskih poremeæaja, a normalizuje i pokretljivost spermatozoida, što je jedan od uslova oplodnje. Preporuèuje se osobama s naslednom sklonošæu ka raku, posebno prostate, onima s astmom, aterosklerozom, nedostatkom hormona štitne žlezde, makularnom degeneracijom rožnjaèe i retinopatijom. Ipak, mora se naglasiti da je granica izmeðu korisnosti i otrovnosti selena vrlo uska: u zavisnosti od doze, on može zaštititi od raka, ali ga i izazvati! Stoga je preporuèena dnevna doza 55 mikrograma, a maksimalna dozvoljena 400. Može se obezbediti iz brazilskog oraha, kvasca, integralnih žitarica, plodova mora naravno, i tableta. Selen najèešæe nedostaje onima koji ne vole morsku hranu, zatim starijim osobama, bolesnicima i rekonvalescentima i sportistima koji ga više izluèuju znojenjem. Unošenje prekomernih doza ovog minerala može izazvati poremeæaje u rastu noktiju, kožni osip i poremeæaje u nervnom sistemu. Kombinujte ih u ishrani, da biste bili zdraviji i krepkiji. Zelena U svim nijansama, od tamnozelenih listova kelja i cvetiæa brokolija do nežno - zelene boje mlade salate. Pokazalo se da novootkrivena fitohemijska supstanca zvana lutein štiti od oènih bolesti i raka. Najbolji izvori su zeleni listovi. Sulforan, otkriven u brokoliju i njegovim izdancima, pomaže odbrambenim snagama vašeg organizma da se brani protiv svih vrsta raka. Žuta Banane, limun, grejpfrut, pomorandže, mandarine. Citrusno voæe sadrži limonin, koji pomaže da vaše telo sagori hemikalije koje prouzrokuju rak. Sve namirnice žute boje sadrže priliænu koliæinu kalijuma koji štiti srce. Narandžasta Šargarepa, bundeva, dinja, kajsija, breskva. Jedna porcija narandžastog povræa - šargarepe, na primer, ili kriška dinje obezbedjuje vam dnevnu dozu zdravog betakarotina i njegovog antikancerogenog rodjaka alfakarotina. Smedja Testenine i hleb od integralnog brašna, žitarice, pasulj. Ako se odluèite da u jelovnik ukljuèite integralne žitarice i proizvode od njih, one æe vas osim omiljenih ugljenih hidrata snabdeti i biljnim vlaknima, zbog èega æete se oseæarti sitim. Takodje, pomoæi æe vam da iz organizma izbacite otrove koji izazivaju bolesti. Osim toga, celovite žitarice sadrže puno vitamina, koji æe vam pomoæi da poboljšate sposobnost organizma da pretvara kalorije u energiju. Bela Tofu sir od soje , mleko od soje, posni sir, jogurt, mleko. Fitoestrogeni iz soje smanjuju rizik od nastanka raka dojke, pomažu otklanjanju PMS-a i smanjuju rizik od osteoporoze. Mleèni proizvodi od obranog mleka korisni su za srce i za nadoknadu kalcijuma, potrebnog za izgradnju kostiju. Crvena i ljubièasta Paradajz, keèap, sok i koncentrat od paradajza, crvena paprika, jagode, maline, ribizle, borovnice. Samo namirnice crvene boje, naroèito paradajz, sadrže sastojak za koji su studije pokazale da pomažu u zaštiti raka od materice, dojke i pluæa. Za borovnice se smatra da poboljšavaju vid noæu i štite od raka. Tako se savremena medicina okreæe svojim izvorima. Jer kao što rekoh priroda se stara o sebi! Vitamini i minerali iz hrane potstièu u našem organizmu proizvodnju enzima koji nas štite od mnogih bolesti. Neki od tih prirodnih zaštitnika regulišu kolièinu šeæera u krvi, a drugi pak pomažu organizmu da što bolje apsorbuje vitamine i minerale neophodne za izgraðu tkiva npr. POTREBNO JE SAMO PRAVILNO ODABRATI VISOK KRVNI PRITISAK: Jedite hranu bogatu omega-3 masnim kiselinama tunjevina,sardine , vitaminom C Južno i jagodièasto voæe , kalcijumom mleèni proizvodi,bademi,kelj, prokelj... Jedite što više belog luka i celera. Sve ove namirnice u sebi sadrže jedinjenja koja snižavaju krvni pritisak. OSETLJIV ŽELUDAC I MUÈNINA TOKOM PUTOVANJA: Kineska tradicionalna medicina vekovima primenjuje ðumbir kao odlièno sredstvo protiv muènine. Èal od ðumbira: Nekoliko komada svežeg korena kuvajte u èajniku desetak minuta. Šoljica dve ovog napitka oslobodiæe vas neprijatne muènine. KRVARENJE DESNI: Ovde je ipak važno obratiti se svom lekaru. Krvarenje desni je najèešæe posledica nedostataka nekih hranjivih materija posebno bioflavonoida i rutina koji pomažu jaèanju sitnih krvnih sudova i kapilara. Jedite što više namirnica bogatih vitaminom C pomorandže, limun, mandarine, kivi. Bioflavonoida ima ima u biljnoj hrani posebno u voæu, povræu, orasima i semenkama. Rutina najviše ima u heljdi. KANDIDOZA gljivièna infekcija : Najèešæe se javlja kod žena ili kod beba tzv sor Jedite acidofilni jogurt jogurt koji sadrži aktivne kulture Lactiobacillus acidophilum jer istraživanja su pokazala da se time znaèajno umanjuje pojava gljiviènih oboljenja. Takoðe jedite dosta belog luka jer dokazano je najefikasniji u jaèanju imunološkog sistema, a time i u odbrani tela od infekcija. BUBREŽNI KAMENCI: Jedite pet obroka voæa i povræa dnevno. Pijte puno vode i uzimajte hranu bogatu kalijumom sušene kajsije, jogurt, sok pomorandže i kalcijumom bademi, sardine, nemasni mleèni proizvodi Izbegavajte proteine životinjskog porekla jaja, meso, mesne preraðevine Sve zajedno spreèava pojavu bubrežnog kamenca. ARTRITIS reumatsko oboljenje : Jedite što više ribe i to naroèito tunjevine i lososa jer je to hrana bogata omega-3 masnim kiselinama, kojih ima u ribljrm ulju i semenkama lana, a koje ublažavaju tegobe prouzrokovane artritisom. Izbacivanjem krompira, patlidžana i paradajza i svoje ishrane takoðe možete ublažiti simptome artritisa. AKNE tinejdžeri obratite pažnju : Izbegavajte JODIRANU SO iako je korisna u regulisanju rada tiroidne žlezde koja je obavezni sastojak hamburgera, pomfrita, èipsa, tzv brze hrane uopste. Jedite namirnice bogate betakarotenom slatki krompir, zeleno lisnato povræe, kajsije, šargarepu i namirnice u kojima ima cinka pšeniène klice, pasulj, ostrige. Pijte što više acidofilnog jogurta. I reæiæete zbogom ružnim bubuljicama. GLAVOBOLJE izazvane PMS-om : Jedite hranu bogatu magnezijumom kajsije, lisnato povræe, orasi, banane, pšeniène mekinje i kalcijumom sardine, bademi, manje masni mleèni proizvodi Vitamin B ublažava stres, a šolljica èaja od nane deluje umirujuæe! ZATVOR: Jedite hranu koja obiluje netopivim vlaknima pšeniène mekinje, celer, pasulj. Jedite što vise voæa i povræa. Koristite hleb od integralnog brašna obogaæen celim zrnima žitarica, tamni pirinaè umesto belog. DIJAREJA Obicno prolazi sama od sebe, ali da ne biste dehidrirali pijte bistra piæa i sokove. Jedite laganu hranu, pre svega onu koja sadrži puno pektina borovnice, jabuke, banane. Jedite puno bistre supe. Cola napitci takoæe ublažavju dijareju. KANCEROZNA OBOLJENJA: pravilna ishrana je vid prevencije od raznih vrsta kanceroznih oboljenja. Najbolje æete uèiniti ukoliko u svojoj ishrani imate obilje voæa i povræa, žitarica i ribe. Izbegavajte masnu, dimljenu, sušenu i industrijski preraæenu hranu. Izbegavajte alkohol i cigarete. Dopuna ishrani u vidu uvazene teorije o »zdravom nacinu zivota i ishrane« , zagovara stav o redovnom unosenju potrebne kolicine vitamina i minerala u organizam. Teorija pociva na uverenju, da organizam dodatno snabdevamo »potrebnom« ili »Preporucenom Dnevnom Kolicinom« PDK razlicitih mikrohranljivih supstanci. GRUPE VITAMINA Vitamini rastvorljivi u mastima: A, D, E i K Vitamini rastvorljivi u vodi: C i B kompleks VITAMINI DAJU SVEZU SNAGU SVIM CELIJAMA Vitamini su supstance koje se u malim kolicinama nalaze u hrani; takodje, oni predstavljaju pojam zdrave ishrane, sam organizam nije u stanju da ih proizvodi. Vitamni moraju redovno da se unose u organizam, mada nemaju energetsku vrednost, prirodni su katalizatori, mnogih vaznih enzima koji pospesuju vitalne procese neophodne za normalan metabolizam celija, tkiva i organa. Omogucavaju oslobadjanje energije i pojacavaju bioloske funkcije, tako da su neophodni za pravilnu funkciju organizma. Potrebna kolicina vitamina se obicno zadovoljava izbalansiranom ishranom, ali mozda i ne. Jer, zbog savremeno-tehnoloskih metoda koje se koriste u poljoprivredi, tesko da je moguce izracunati tacnu kolicinu i sadrzaj vitamina u biljkama koje covek unosi. Postoje nove vrste jabuka i narandzi, koje gotovo da vise i ne sadrze vitamin C; ili sargarepa koja sadrzi samo jos male kolicine beta-karotina. Pojava koja se cesto desava, je da se usled pogresne pripreme hrane i namirnica gube vazni vitamini koji su neophodni za zdrav rad organizma. GRUPE VITAMINA I NJIHOVA FUNKCIJA Vrsta vitamina: Vitamini A, C i E su tzv. To su posebno »agresivne molekule« koje u vecim kolicinama nastaju zbog stresa, pusenja, opterecenja okoline, konzumiranja alkohola itd. Nasuprot tome, B-vitamini su vazni katalizatori za razmenu supstanci. Vazne funkcije: Vitamin A: Odgovoran je za zdravu kozu, vazan je za pravilan rast, zdravu funkciju koze i sluznica, pomaze dobar vid. Povecava imunitet i jaca srce. Vitamin B1: »vitamin za nerve« Osigurava dobru sposobnost koncentracije, mentalnu snalazljivost, vazan za razmjenu ugljenohidrata. Vitamin B2: vitamin koji »moze sve«. Ucestvuje u razmeni ugljenohidrata i proteina, zatim kod svih funkcija podrzava dejstvo vitamina A. Vitamin B6: vitamin koji je neophodan za pravilnu izgradnju i regulaciju misicne mase, podstice razmenu proteina i aminokiselina. Kod mnogih zena ublazava tegobe izazvane PMS fazom i depresiju. Vazan je za pravilan rad nervnog sistema. Vitamin B12: osigurava stalno obnavljanje krvi. Biotin B8: utice na zdrav, lep i sjajan izgled koze, kose i noktiju. Pomaze kod razgradnje ugljenohidrata i masnoca. Niacin B3 : cini organizam svezim i vitalnim. Pomaze funkcionisanju i besprekornom radu nervnog sistema i mozga. Proteinska kiselina B5 : unapredjuje rast kose i utice na pokretnost. Djeluje na raspolozenje, jer kontrolise i nivelise proizvodnju adrenalina u organizmu. Folna kiselina: regulise krvnu sliku i utice na stvaranje novih celija. Vazna je za probavni i nervni sistem. Smanjuje rizik pri radjanju dece, usled moguceg rascepa zavrsnog dela karlice. Vitamin C: je zastitni vitamin. Odrzava zdravu kozu, zube i kosti, povecava imunitet, detoksinira organizam i pomaze mu kod apsorbovanja gvozdja. Utice na pravilno zarastanje rana. Vitamin D: utice na pravilan razvoj i jacanje kostiju i zuba. Neizostavan je za razmenu kalcijuma i fosfora, utice u formiranju kostiju. Vitamin E: zasluzan je za vitalnost i zdravu ili lepu kozu. Ucestvuje u regenerisanju celije i sistemu krvnih sudova i kapilara, takodje stiti i pravilno sazrijevanje spermatozoida. Vitamin K: pomaze u pravilnom zarastanju rana ili povreda. Utice na optimalnu sposobnost zgrusavanja krvi. Osobe koje su dodatno opterecene sport, tezi fizicki poslovi, naporne aktivnosti , izlozene pojacanom stresu i uticaju okoline ili nisu sigurne u pravilan nacin ishrane zdrava hrana obogacena potrebnom kolicinom vitamina , pozeljno je da unose vitaminske preparate kao dopunu zdravoj ishrani. Hehehe a pocela sam sa namirnicama joj... Jagoda Fragaria vesca je visegodisnja zeljasta biljka, uspeva kao sumsko i bastensko voce u zonama umerene klime. Zbog fine arome i prijatnog ukusa sumska jagoda se najvise ceni od sveg divljeg voca. U svetu se zna za oko 400 sorti jagoda U narodnoj medicini se mahom koriste sumske jagode, jer po kvalitetu, broju vitamina i hranljivih materija, znatno premasuju domace jagode gajene. Koristi se plod, lisce i koren. Plod se bere u junu, julu i avgustu, lisce u maju, junu, julu i avgustu, a koren u septembru. Jede se kao svez plod ili se preradjuje dzem, sirup, kompot, osvezavajuci napitci, mermelade, slatko, sladoled, zele, vino. U plodu jagoda ima oko 10% secera, oko 1% slobodnih organskih kiselina limunske, vinske, jabucne , pektina, mineralnih sastojaka, aromaticnog jedinjenja, karotena, vitamina C i dr. U sumskim jagodama ima vise gvozdja nego u domacim, pa se posebno preporucuju malokrvnim osobama. Rizom sa korenjem i lisce sumske jagode upotrebljavaju se kao sredstvo kod preteranog i cestog izbacivanja tecnih stolica antidijarotik. Od lisca jagoda se prave cajevi izuzetne lekovitosti. Svez plod sumske jagode s mlekom, vinom ili limunovim sokom, pomaze bubreznim bolesnicima, leci od zutice, jaca srce. JAGODE PROTIV BOLOVA U ZELUCU U jedan litar jestivog, po mogucnosti nerafinisanog ulja staviti kilogram sumskih ili vrtnih jagoda i ostaviti da stoji na suncu dva meseca. Uzima se po jedna supena kasika, tri puta na dan. JAGODE ZA CISCENJE: KAMENCA PESKA IZ BUBREGA ZUCNOG MEHURA Ako imate teskoca s bubrezima i zucnim mehurom, potrebno je tokom mesec, mesec i po dana svakodnevno da pojedete, po 1 kilogram zrelih sumskih jagoda s jogurtom, vinom ili limunovim sokom. Za terapiju izvan sezone mogu se koristiti susene jagode ili sokovi, pekmezi i slatka od nje. JAGODE PROTIV DIJAREJE Kod lakse dijareje, 15 grama korena jagode kuva se 5 minuta u 2,5 decilitra vode, ostaviti da stoji poklopljeno jos 10-15 minuta. Nakon toga se procedi, i toplo pije nekoliko puta dnevno. U slucaju teze dijareje, uzima se 400 grama lisca od jagoda i kuva u 1,2 litra dobre domace rakije, dok se ne ukuva na pola. Pije se jedna kafena kasicica svaka 2-3 sata. JAGODE PROTIV GROZNICE I TUBERKOLOZE Protiv ovih bolesti dobro je kuvati 2 grama jagodinog lisca u 2,5 decilitra mleka sa 1 kasicicom meda, oko 5 minuta. Smesa se procedi i pije triput na dan, po jedna solja. JAGODE ZA BOLJE LUCENJE ZUCI Tri puta dnevno, posle dorucka, rucka i vecere, treba pojesti 300-500 grama svezih presnih jagoda zacinjenih medom i sokom jednog limuna. Terapija traje 15 dana. JAGODE ZA CISCENJE KRVI Napraviti mesavinu od: dve supene kasike iseckanog lista i korena jagode, i od 1 supene kasike iseckanog lista ruzmarina, i 1 supene kasike lista i cveta podubice. Ova mesavina se prelije sa 7 decilitara kljucale vode i ostavi poklopljena, dok se ne ohladi. Posle toga se procedi i pije triput dnevno, po 2 decilitra, pre jela. Gljive užitak sa zadrškom Iako rijetko koja namirnica izaziva toliko zadovoljstva i toliko sumnjièavosti, gljive ipak stoljeæima opstaju kao prvoklasna jesenska poslastica. Od antièkog doba pa do danas, na prièe o jedinstvenom okusu gljiva dodaju se i one o tragiènim sudbinama nesretnika koji su se sladili pogrešnom vrstom. Stoga odmah nekoliko napomena: ako niste dugogodišnji vrsni znalac, u branje gljiva upustite se samo kao èlan gljivarskog društva, u pratnji struènjaka koji æe procijeniti svaku vašu ubranu gljivu; od samoniklih gljiva, kupujte one najprepoznatljivije, vrganje, i to na kontroliranim tržnicama; ako i dalje sumnjate, jesenski meni s gljivama sastavite od uzgajanih ili sušenih gljiva, kupljenih kod registriranih proizvoðaèa. To su uglavnom šampinjoni i bukovaèe, a i sve popularnija shitake gljiva navodno snizuje razinu kolesterola u krvi. Gljiva mora biti èvrsta, neošteæena, suha, bez sluzi, ugodnog ili neutralnog mirisa. Svježe gljive ne nosite kuæi u plastiènim vreæicama nego u papirnatima a kod kuæe ih odmah izvadite da se ne razmoèe ili omotane u èistu kuhinjsku krpu. U naèelu, gljive što manje perite vodom, samo odstranite prljave dijelove i struèke natopljene vodom ili previše drvenaste, pa obrišite mokrom, a zatim suhom krpom. Ako ih ipak želite oprati, stavite ih najprije cijele u hladnu vodu, pa brzo provucite ispod mlaza tekuæe vode i oèistite nožem. Svježi vrganj prije èišæenja položite na klobuk da bi se crvi koji su možda zaostali negdje u mesu sakupili u struèku, tako æete ih lakše ukloniti. Sve svježe gljive što prije potrošite. Sušene gljive prije upotrebe moèite 15-30 minuta u mlakoj vodi. Vrganj Narežite ga na tanke kriške i ispržite na ulju, s peršinom i èešnjakom ili lukom; pecite na roštilju; pripremite od njega umak ili rižoto. Mnogi vole dodavati vrhnje, ali tako se gubi na okusu. Takoðer, izbjegavajte prejake zaèine. Šampinjoni Pripremaju se na sve moguæe naèine, a mogu se jesti i sirovi, kao salata. Prikladni su za punjenje pogotovo oni veæih klobuka ribanim sirom, kosanom šunkom, zaèinskim biljem. Ukusni su i konzervirani u ulju te octu. Suvremena kuhinja preporuèa umjesto zaprške skuhati šampinjone, smrviti ih u pire, pa dodati bilo kojem jelu kako bi se zgusnulo. Pire možete u hladnjaku èuvati 2 do 3 dana. Bukovaèe su vrlo profinjenog okusa. Plosnati veliki klobuk vrlo je prikladan za pohanje, ali i za druga jela. Dobro se sprema za zimnicu. Shitake U prirodi raste na drveæu, a tisuæljeæima se uzgaja u Japanu i drugdje u Aziji na drvenim kladama. U nas se najèešæe nudi sušena pa je moèite u mlakoj vodi prije pripremanja. Dejstvo belog luka je ispitivano na grupi od 432 pacijenta sa oboljenjem srca, od kojih se veæina oporavljala posle srèanog napada. Polovina njih jela je dva ili tri sirova ili kuvana èešnja belog luka svakodnevno tokom tri godine. Drugi deo grupe uopšte nije jeo beli luk. Posle godinu dana, nije bilo razlike izmeðu ove dve grupe u broju srèanih napada. U drugoj godini, meðutim, smrtnost meðu onima koji su jeli beli luk opala je za 50 odsto, a u treæoj 66 odsto! Srèani napadi koji nisu imali fatalan ishod takoðe su opali, za 30 odsto u drugoj godini i za 60 odsto u treæoj. Zatim, krvni pritisak i holesterol u krvi opali su za 10 odsto kod grupe koja je uzimala beli luk. Oni su imali i manji broj napada angine pektoris - bola u grudima. Kod osoba koje nisu jele beli luk nije bilo znaèajnijih kardiovaskularnih promena. Redovno uzimanje belog luka smanjuje arterijski plak i spreèava dalja ošteæenja. Glavno oružje belog luka je verovatno skup antioksidanasa - kažu da ih ima najmanje petnaest - koji mogu da neutrališu agense koji uništavaju arterije. Napomena: kuvani beli luk je isto toliko delotvoran u spreèavanju srèanih napada i smrti koliko i sirovi. Snažniji s belim lukom Od belog luka možete imati neoèekivane koristi. Kod onih koji su jeli beli luk bilo je i manje bolova u zglobovima i u telu, i bili su manje skloni astmatiènim napadima. Oseæali su se snažnijim, imali veæu energiju, libido i apetit. Posebno je bilo upeèatljivo smanjenje bola kod onih sa degenerativnim oboljenjem zglobova. Pet odsto je odustalo od daljeg uèešæa u studiji, žaleæi se na peèenje pri mokrenju, krvarenje iz hemoroida, nadražaj creva i gasove. Više je žalbi na smetnje bilo kod onih koji su uzimali sirovi beli luk nego kod onih koji su jeli kuvani. U studiji koja je obuhvatila 31. Oni koji su jezgrasto voæe jeli bar pet puta nedeljno imali su otprilike upola manje izgleda za srèani napad i smrt od infarkta nego oni koji su ga jeli manje od jednom nedeljno. Èak i uzimanje ovog voæa jednom nedeljno smanjuje rizik od srèanog napada za 25 odsto. Od svih vrsta jezgrastog voæa koje se jelo u ovoj ispitivanoj grupi, oko 32 odsto bio je kikiriki, 29 odsto badem, 16 odsto orasi i 23 odsto ostali slièni plodovi. Ovo nije toliko šašavo koliko može da izgleda. Jezgrasto voæe je bogato vlaknima i mononezasiæenim mastima tipa maslinovog ulja, za koje se zna da deluju protiv oboljenja srca. Ova vrsta voæa je takoðe bogata raznim antioksidansima, ukljuèujuæi i vitamin E, selen naroèito brazilski orah i elaginsku kiselinu pogotovu orasi , koji bi mogli da èuvaju arterije od pustošenja koja pravi holesterol. Pošto jezgrasto voæe sadrži dosta masti, iako veæina njih spada u one korisne, ipak ih ne možete jesti bezbrižno ako vodite raèuna o liniji. U pomenutoj studiji, meðutim, osobe koje su jele najviše jezgrastih plodova bile su manje gojazne od onih koje ih nisu jele. Kolièina ovih namirnica nije bila odreðena. Razumna mera bila bi od 30 do 50 grama dnevno, zavisno od toga koliko je èovek težak. Neosporno je da oni koji jedu mnogo voæa i povræa imaju bolje arterije. Vegetarijanci najmanje oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti. Prema nedavnim harvardskim istraživanjima, žene koje su svojoj svakodnevnoj ishrani dodavale još po jednu veliku šargarepu ili pola šolje indijskog krompira ili neke druge namirnice bogate beta karotinom smanjivale su rizik od srèanog napada za 22 odsto, a od moždanog udara za 40 do 70 odsto. Voæe i povræe se takoðe preporuèuju posle preležanog srèanog napada. Puno voæa i povræa može vas èak bolje saèuvati od novog napada, ili smrti, nego ako samo smanjite unošenje mesa sa visokim procentom masnoæe i mleènih proizvoda. Ovo je pokazala jedna skorašnja studija u Indiji, koja je obuhvatala 400 pacijenata sa preležanim srèanim infarktom. Dijeta je propisivala oko 400 grama voæa i povræa dnevno. Tu su bili ukljuèeni guava, grožðe, papaja, banane, pomorandže, limun, jabuke, spanaæ, rotkve, paradajz, peèurke, crni i beli luk, peskavica, grašak i crveni pasulj. Posle godinu dana, kod onih koji su jeli voæe i povræe bilo je 40 odsto manje kardioloških dogaðaja i za 45 odsto manje smrti iz razlièitih uzroka nego kod onih èija je dijeta propisivala hranu s malo masnoæe. Istraživaèi su zakljuèili da bezbroj života može da se spase ako se posle srèanog napada odmah preðe na dijetu sa mnogo voæa i povræa. Važno: za postizanje najboljih rezultata, osoba koja je imala srèani napad treba što je pre moguæe da preðe na vegetarijansku ishranu. U indijskoj studiji, sa dijetom se poèinjalo veæ 72 sata posle napada. Jedno skorašnje istraživanje u Danskoj na pacijentima sa bolešæu srca utvrdilo je da prelazak na vegetarijanski naèin ishrane, siromašan zasiæenim mastima i holesterolom, zaustavlja ošteæenje arterija i popravlja njihovo stanje. Najverovatniji razlog: karotini iz povræa i ostali antioksidansi u voæu i povræu doprinose da arterije ostanu prohodne i zdrave. Hemijski, one su jednostavno povoljnije za arterije. Snižavaju nivo lošeg LDL holesterola, ali ne i korisnog HDL holesterola. Uz to, mononezasiæena mast ima antioksidantno dejstvo koje se bori protiv štetnog dejstva LDL holesterola na arterije. U Italiji su lekari koristili maslinovo ulje kao terapiju posle srèanih napada. Njihov zakljuèak je da takvi pacijenti imaju bolje nalaze krvi, što ih èini manje osetljivim naa sledeæe srèane napade. Još jedan razlog što je maslinovo ulje toliko priraslo za srce struènjacima: niko još u njemu nije našao nikakvu opasnost. Mononezasiæene masti su takoðe koncentrisane u bademu, lešniku, kanola ulju i avokadovom ulju. Napomena: najbolje je ekstraèisto, hladnim postupkom ceðeno maslinovo ulje. Ti narodi imaju dvaput manje izgleda nego Amerikanci da umru od bolesti srca. I zaista, neki istraživaèi su uvereni da je mediteranski naèin ishrane za Amerikance prijatniji naèin za oèuvanje srca nego što je to dijeta sa malo masti. Ne, mediteranski naèin ishrane nije siromašan mastima. Ustvari, karakteristièno je za Mediterance da jedu više masti nego Amerikanci, ali postoji jedna velika razlika: oko tri èetvrtine njihovih kalorija iz masti potièe od mononezasiæenih masti, kao što je maslinovo ulje, a jedu vrlo malo zasiæenih životinjskih masti. Stanovnici ostrva Krit, na primer, ponekad popiju i punu èašu maslinovog ulja, podižuæi deo kalorija dobijenih iz masnoæa na preko 40 odsto. Ipak se navodi da Kriæani rretko obolevaju od bolesti srca. U periodu od petnaest godina, samo 38 od 10. Kod ostalih mediteranskih naroda naðena je takoðe niska uèestalost umiranja od oboljenja srca. Evo šta je u pitanju: najveæi potrošaèi masti tipa maslinovog ulja meðu mediteranskim narodima imali su najmanje izgleda da umru od raka ili bilo koje druge bolesti. Korišæenje mononezasiæenog tipa kao glavnog izvora masti bilo je jedini èinilac u ishrani koji je spreèavao sve uzroke bolesti. Istraživanja pokazuju da vino utièe na smanjenje kardiovaskularne bolesti bolje nego žestoka piæa ili pivo. Ovakav zakljuèak se dopada pre svega Francuzima. Zanimljivo je da je kod Francuza broj srèanih napada za treæinu manji nego kod amerièkih muškaraca, iako i jedni i drugi jedu masnu hranu i pate od visokog holesterola i krvnog pritiska. Francuzi imaju za treæinu manje srèanih napada nego Škotlanðani. I jedni i drugi piju u istoj meri, ali s jednom velikom razlikom: Francuzi uglavnom piju vino, a Škotlanðani žestoka piæa. Zato francuski zdravstveni struènjaci smatraju da vino uzimano uz masna jela deluje protiv opasnosti koju nose masti. Masna hrana usporava krvotok, tako da postoje uslovi za stvaranje ugrušaka i zaèepljenje arterija. Vino može da spreèi taj proces. Meðutim, belo vino, na drukèiji naèin, takoðe može da doprinese spreèavanju bolesti srca. Iz obimne desetogodišnje studije, koja je ukljuèivala 82. Meðutim, nije naðeno da je crno vino delotvornije od belog. Ako pijete alkohol i ako vam ne smeta, redovno uzimanje jednog ili dva piæa dnevno može vam biti korisna zaštita za srce. Više alkohola je opasno, a opijanje predstavlja posebnu opasnost za srce i uopšte za zdravlje. Ako ne pijete, nemojte ni poèinjati samo zato da biste spreèili koronarno oboljenje srca. A ukoliko pijete mnogo, smanjite. Velike kolièine alkohola su pravi otrov za srce: mogu izazvati ozbiljna ošteæenja srca, pa i iznenadnu smrt. Ja volem vino, narocito sangriju pa zbog toga ubacujem i ovo ovde. Èak i ako ste se vakcinisali, potrebno je da èesto perete ruke i uzimate vitamin C za dodatno osiguranje. Možda æete kod pojave prvih simptoma poželeti da probate preparate ehinacee, ali, znate li da i ono što jedete može da spreèi te uobièajene bolesti? Nudimo vam sedam ideja koje mogu pomoæi da ove sezone izbegnete bolest. Pileæa supa je na vrhu liste zbog svojih lekovitih svojstava - zovu je i prirodni penicilin. Topla pileæa supa èak i iz kesice proèišæava zapušene disajne puteve, a daæe vam i dodatnu energiju. Ako u nju dodate mnogo povræa, to æe pojaèati njena lekovita svojstva. LJuta i zaèinjena jela, prema svedoèenju mnogih, takoðe olakšavaju zapušenim disajnim putevima. Na prvom mestu su beli luk, ren, ljute paprièice ili èili sosovi. Ako volite indijsku, maðarsku ili meksièku kuhinju - to je pravi izbor. A ako ne, jednostavno dodajte neki od pomenutih zaèina u hranu. Umesto toga, postarajte se da jedete mnogo integralnih žitarica i preraðevina od njih, povræa, voæa i belanèevine siromašne mastima, kako biste oèuvali svoj imuni sistem. Mislite o takvim namirnicama kao o vašem oklopu protiv prehlada i gripa i biæete spremni za bitku kad god bolest napadne. Beli luk sadrži koristan sastojak alin, koji deluje protiv otoka sluzokože. Veruje se i da je antioksidant koji uništava slobodne radikale, aktivne molekule kiseonika koji ošteæuju æelije, zato ga slobodno dodajte svojim omiljenim jelima. Dovoljno teènosti je takoðe važno jer održava hidriranost organizma. Umesto kafe, gaziranih ili zaslaðenih sokova i drugih napitaka, pijte mnogo vode i èistih voænih sokova. Za neke æe možda korisniji biti topli napici, pa bi mogli da razmisle o èaju od kamilice ili nane, ili da srkuæu toplu vodu sa kriškom limuna. Južno voæe æe pomoæi u poveæavanju unosa C vitamina. Uz doruèak popijte sok od narandže, najbolje sveže ceðen, za užinu pojedite pola grejpfruta ili dodajte kriške mandarine u salatu uz ruèak. Poveæani unos vitamina C posebno je znaèajan za pušaèe, jer pušenje poveæava rizik od dobijanja prehlade i potrebu za tim vitaminom. Meðutim, ovo voæe nije jedini izvor tog dragocenog vitamina. Sadrže ga i krompir, babure, jagode i ananas. I naravno, stari dobri kiseli kupus. Ðumbir je još jedan borac protiv prehlade. Mnogi ljudi ustanovili su da pomaže protiv kašlja i groznice, èestih pratilaca prehlade i gripa. Pokušajte da napravite èaj od ðumbira: prelijte dve kašièice sveže natrvenog ðumbirovog korena šoljom vrijuæe vode i ostavite da odstoji pet do deset minuta. Za to se može zahvaliti èinjenici da postoji mnogo razlièitih sorti zelene salate i da æe bar neku od njih biti lako uspešno uzgajiti u bilo koje doba godine, èak i zimi. Dobro je što je tako, jer je zelena salata jedna od najzdravijih namirnica kojima možete poèastiti sebe i svoje najmilije. U sebi ima mnogo minerala najviše kalcijuma i gvožða, dosta magnezijuma, joda, mangana, kobalta, nikla, silicijuma i bakra i dosta vitamina C, beta-karotin, skoro sve vitamine grupe B i vitamin E. Ukoliko ste pomislile kako, zbog toliko hranljivih sastojaka, možete držati dijetu samo na zelenoj salati, nije tako - umrle biste od gladi, jer se zelena salata sastoji uglavnom od vode i kao energetski izvor je beznaèajna kilogram salate u sebi sadrži 150 kalorija, a zdravoj ženi je potrebno oko deset puta više. Naravno, kao dodatak ishrani je dragocena i dobro je što èešæe je imati na jelovniku, može i u kombinaciji sa drugim salatama. Zelena salata bila je slavna još u antièka vremena, zbog svog mleènog soka, koga ima najviše u korenu, lisnim rebrima i mladim stabljikama. Ovaj mleèni sok naziva se i laktukarijum i deluje pomalo kao opijum, osim što je neškodljiv. U medicini je potvrðeno da laktukarijum ublažava bol i nervnu napetost, te da osigurava lep san. Zato, ako imate problema sa nesanicom, probajte da pre spavanja pojedete malo zelene salate uz neke lepe zaèine koriste se maslinovo, sojino ili suncokretovo ulje, vinsko, jabukovo ili alkoholno siræe, limunov sok, crne ili zelene masline, prelivi od belog luka, peršun, miroðija, majonez, a može se dodati i malo krompira, kuvanih jaja, rotkvica, cvekle... Ukoliko spadate u one retke osobe koje nisu u stanju da jedu sirovu zelenu salatu, to i dalje ne znaèi da se morate odreæi ove veoma zdrave i korisne namirnice. Trebalo bi da bude dovoljno da salatu malo propržite na puteru. Tako æe se izgubiti deo vitamina C, ali æe se veæina ostalih sastojaka i dalje saèuvati, a salata æe biti lakša za varenje. Da li ste znali da se 80 procenata svih odbrambenih reakcija organizma odvija u crevima? Da bi ovi èuvari zdravlja ojaèali, trebalo bi da jedete više mleènih proizvoda pošto bakterije iz mleène kiseline utièu na crevnu floru. Uz to jedite i puno voæa i povræa sa vitaminom C, jer je on jedan od najznaèajnijih zaštitnika organizma od bolesti. Vitamini A i E, betakarotin i minerali pomažu da se slobodni radikali pretvore u neškodljive materije. Tako se dolazi do jakog imunog sistema u kojem vitamini, mineralne i bioaktivne materije koncentrisano deluju. Dakle, mahunasti plodovi, orasi, kupus, spanaæ, ribizle i kivi treba èesto da se nalaze na trpezi. Šetnjama i èestim provetravanjem obezbedite sebi dovoljno kiseonika, jer to dodatno aktivira imuni sistem. Jedna pomorandža - i zadovoljena je dnevna potreba za vitaminom C. Karotin, kalcijum i ogromna porcija vitamina C kriju se u brokoliju. Šargarepa nas hrani bioflavonoidima, gvožðem i betakarotinom. Tikvice su kombinacija betakarotina, selena, gvožða i kalijuma. Paradajz sadrži karotinoide i likopin, koji štite od raka. Visok procenat vitamina C u jabuci snižava krvni pritisak. Da biste zaštitili svoj organizam od bolesti, ojaèajte imuni sistem. U tome æe vam pomoæi upravo ove namirnice. Voæe i povræe ne samo što je puno vitamina veæ je bogato i balastnim materijama, koje stvaraju oseæaj sitosti. Pored toga, sveže namirnice sadrže vrlo malo kalorija, tako da ih možete jesti koliko želite bez griže savesti. U brojnim vrstama povræa nalaze se eterièna ulja. Time što stimulišu funkcije u stomaku, rad creva i žuèi ubrzavaju i metabolizam. Bela rotkva, cvekla i kiseli kupus pospešuju metabolizam i doprinose da organizam apsorbuje dragocene vitamine i biomaterije. Enzim bromelin u ananasu ima trostruko dejstvo: izbacuje vodu, pospešuje metabolizam i time poboljšava recepciju hranljivih materija, te ubrzava cirkulaciju. Na ovaj naèin važne hranljive materije brzo se transportuju kroz organizam. Èili je ljut i ubrzava metabolizam, jer sadrži kapsacain. Artièoke poboljšavaju funkciju žuèi, jetre i varenje. Eterièna ulja i smola u ðumbiru ubrzavaju rad creva. Špargle imaju vrlo malo kalorija, ali su zato bogate biomaterijama. Crni luk snižava holesterol. Ove namirnice ubrzavaju varenje i pomažu pri regulisanju težine - one vas èine vitkim. Dakle,iz vlažnih predela Indije,odakle potièe danas se krastavac uspješno svugdje proširio. Ugodan osvježavajuæi ukus plodova krastavca zavisi od sadržaja malih kolièina slobodnih organskih kiselina. Posebnu aromu krastavcima daju eterièna ulja,a gorak ukus potieèe od glukozida kukurbitacina,koji je izrazito izražen kod nekih sorti. Gorkasti plodovi krastavaca uglavnom nastaju pri proizvodnji u nepovoljnim uslovima,od kojih najviše utuièu temperatura,niska relativna vlažnost vazduha, zalivanje hladnom vodom tokom žarkog dana. Krastavac, ima najmanju energetsku vrednost od svih povrtarskih kultura 100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal , uslovljenu malim sadržajem belanèevina 0,6 odsto , ugljenih hidrata 3,2 , masti 0,1 i velikim procentom vode 95,7 , ali mu je ukupna kolièina mineralnih sastojaka oko 400 mg%. Od toga oko polovinu èini kalijum 160 mg%. Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožðe, mangan i jod. Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno diuretièno svojstvo. Da bi se ono saèuvalo, on se ne sme soliti, kako se taj odnos ne bi promenio unošenjem natrijuma iz soli, èime bi krastavac izgubio jedno od svojih najvrednijih svojstava. Zbog toga se ovo povræe preporuèuje pri otežanom mokrenju, bolestima srca i bubrega, a i protiv reume. Pošto rastvara mokraænu kiselinu, koristan je osobama s kamenom u bubrezima i mokraænom mehuru, a time što podstièe izluèivanje vode, krastavac potpomaže i izluèivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa treba da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirovi krastavac reguliše rad creva, a stolicu èini mekšom. Snižava šeæer u krvi pa se preporuèuje i dijabetièarima, a posebno kao dijetalna hrana osobama sklonim debljanju. Od vitamina, krastavac je najbogatiji vitaminom C 11 mg% , a sadrži gotovo sve vitamine grupe B i nešto karotina u tragovima. Neupuæeni èine krastavcu još jednu nepravdu. Po nekom automatizmu, mnogi misle da su mladi krastavci bolji za jelo od zrelih, kao što je sluèaj s veæinom povrtarskih kultura. S krastavcem nije tako. Nedozreli krastavci su teže probavljivi od zrelih, izazivaju nadimanje i stvaranje gasova u crevima, pa ako se još i osole i ako se èovek posle toga napije vode, može doæi do grèeva u crevima i zatvora. Otuda i mišljenje da je krastavac u principu škodljiv. Meðutim, on je najbolji za jelo u stadijumu zrenja, kad zelena boja kore poène da prelazi u bledožutu. Tada ga je najbolje uzimati bez ikakvih dodataka soli, siræeta, ulja , oljuštiti ga i jesti sirovog. Kome ne prija u takvom obliku, koristan je i kao salata. Jednostavno se oguli, naseèe na tanke kolutove ili kockice, pomeša s kiselim mlekom ili jogurtom, i po ukusu doda sitno seckani peršun, miroðija i beli luk. Mnoge domaæice krastavac za salatu najpre naseku i osole pa ocede sok koji se izluèi. To je, meðutim, sasvim pogrešno, jer se upravo u soku nalaze njegovi najvažniji sastojci. Salatu od krastavaca treba, dakle, uvek pripremati neposredno pre jela, jer se tako najbolje iskorišæavaju njegove vrednosti. Prilièno je rašireno mišljenje da krastavac nema nikakvu hranljivu vrednost u njemu je neznatno prisustvo belanèevina 0,6% , masti 0,1% , a tek nešto više ima ugljenih hidrata 3,2% i teško da æete naæi namirnicu sa manje kalorija 100 grama krastavaca sadrži samo 58 kJ ili 14 kcal. Ipak, znatno mu je veæa ukupna kolièina mineralnih sastojaka, i to oko 400 mg u 100 grama. Od toga oko polovinu èini kalijum 160 mg u 100 grama. Ostalo su kalcijum, fosfor, natrijum, gvožðe, mangan i jod. Visoki procenat kalijuma i mali procenat natrijuma daje krastavcu izuzetno delotvorno svojstvo. Da bi se ono saèuvalo, krastavac se ne sme soliti. Mnoge domaæice krastavac za salatu najpre naseku i posole pa ocede sok koji se izluèi. To je, meðutim, sasvim pogrešno, jer se upravo u soku nalaze njegovi najvažniji sastojci. Salatu od krastavaca treba, dakle, uvek pripremati neposredno pre jela, jer se tako najbolje iskorišæavaju biološke vrednosti ove namirnice. Krastavac je korisno jesti i u sirovom stanju, bez ikakvih dodataka ili, u najgorem sluèaju, iseckati na kockice i pomešati sa kiselim mlekom ili jogurtom, peršunom i belim lukom tarator. Pošto rastvara mokraænu kiselinu, krastavac se preporuèuje osobama s kamenom u bubrezima i mokraænom mehuru. Èaj od krastavca za bubrege i mokraæne organe priprema se tako što se iz zrelih žutih krastavaca izvade semenke, operu se i dobro osuše. Zatim se u 2 decilitra vode kafena kašika semenki kuva oko 10 minuta. Èaj se pije na prazan stomak. Podstièuæi izluèivanje vode, krastavac potpomaže i izluèivanje otrovnih sastojaka iz organizma, pa bi trebalo da ga jedu žene koje pate od celulita. Sirov krastavac reguliše rad creva, pa tako i probavu. Snižava šeæer u krvi, pa se preporuèuje i dijabetièarima i kao dijetalna hrana osobama sklonim gojenju. Nezdravo je koristiti ga pre nego što sazri kad požuti i postane gladak smatra se zrelim jer izaziva nadimanje i teško se vari. Pored toga što je zdrav i osvežava, krastavac se koristi i u kozmetici, za ulepšavanje i osvežavanje kože lica. Zaustavlja starenje - zbog velike kolièine vitamina E, pogotovu u kori, štiti kožu od slobodnih radikala koji razaraju æelije i ubrzavaju starenje. Zateže kožu - pošto sadrži i silicijum u tragovima, zateže vezivno tkivo - pa tako i lice. Jaèa kožu - podstièe stvaranje kolagena u organizmu, a bez te supstance nema zategnute i zdrave kože. Èisti kožu - krastavac sadrži znaèajnu kolièinu mineralnih soli, ukljuèujuæi i cink, koji je efikasno sredstvo za èišæenje kože. Isecite krastavac na kolutove, rasporedite ih po licu i vratu, a posle 20 minuta uklonite kolutove i nanesite tonik za lice.
Last updated
